Dogovor o poreskoj reformi

Bez autora
May 16 2010

U Vladi Srbije je postignut dogovor o pravcu poreske rerforme, kojom će se preći sa oporezivanja proizvodnje na oporezivanje potrošnje. Sadržaj te reforme još nije dogoveren, ali neće biti povećanja stope poreza na dodatu vrednost. Tom reformom trebalo bi da se smanji broj proizvoda koji su oporezovani nižom stopom PDV-a od osam odsto. Ti proizvodi čine oko 40 odsto, a normalno je da čine 10 do 15 odsto ukupnog broja proizvoda, ali još nije precizirano koji proizvodi više neće biti oporezovani nižom stopom PDV-a. Viša stopa PDV-a u Srbiji iznosi 18 odsto. Poreska reforma je neophodna za prelazak na novi model ekonomskog rasta, zasnovan na izvozu. Srbiji ne preti "grčki scenario krize", pošto javni dug iznosi oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda, a deficit budžeta četiri odsto. Do sada nije bilo simptoma prelivanja krize iz Grčke u Srbiju i srpski bankarski sektor je stabilan i likvidan...

Dogovor o poreskoj reformiU Vladi Srbije postignut dogovor o pravcu poreske reforme, kojom će se preći sa oporezivanja proizvodnje na oporezivanje potrošnje, rekla ministarka finansija Diana Dragutinović.

Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović izjavila je da je u Vladi Srbije postignut dogovor o pravcu poreske rerforme, kojom će se preći sa oporezivanja proizvodnje na oporezivanje potrošnje.

Na predstavljanju Srbije na Generalnoj skupštini Evropske banke za obnovu i razvoj u Zagrebu ministarka je rekla da sadržaj te reforme još nije dogoveren, ali da neće biti povećanja stope poreza na dodatu vrednost.

Dragutinovićeva je navela da bi tom reformom trebalo da se smanji broj proizvoda koji su oporezovani nižom stopom PDV-a od osam odsto.

Ti proizvodi, navela je, čine oko 40 odsto, a normalno je da čine 10 do 15 odsto ukupnog broja proizvoda, ali nije precizirala koji proizvodi više neće biti oporezovani nižom stopom PDV-a. Viša stopa PDV-a u Srbiji iznosi 18 odsto.

Dragutinovićeva je istakla da poreskom reformom ne želi da vidi gubitak poreskih prihoda i naglasila da je ta reforma neophodna za prelazak na novi model ekonomskog rasta, zasnovan na izvozu.

Prema njenim rečima, Srbiji ne preti "grčki scenario krize", pošto javni dug iznosi oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda, a deficit budžeta četiri odsto.

"Do sada nije bilo simptoma prelivanja krize iz Grčke u Srbiju i srpski bankarski sektor je stabilan i likvidan", ocenila je.

Ministarka finansija je rekla da su banke u Srbiji u vlasništvu grčkih banaka "dobro kapitalizovane".

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik